Prvo pismo mojoj mami

Pripremila Ivana Jović

Prošlo je tek nekoliko dana kako smo se upoznali.U stvari kad bolje razmislim,naše upoznavanje je počelo mnogo ranije.Već devet meseci nepogrešno osecamo jedno drugo:ti moje pokrete,a ja tvoju zabrinutost,nezadovoljstvo,ljutnju,sreću,spokojstvo.
Sada smo se konacno sreli.Da li te je susret samnom pomalo razočarao?Priznajem,ja nisam bucmasta,plavooka,plavokosa beba koja se vidja na televizijskim ekranima.Nisam takva ali sam tvoja beba i od sada započinjemo život zajedno.
Vreme je da počnemo da se upoznajem.Pred nama je dug period tokom koga ćemo otkrivati jedno drugo.Oboje moramo biti strpljivi.Ponekad nećeš razumeti moj plač.Mozda ćeš se ljutiti.Ponekad ćeš se osećati I krivom,jer nisi u stanju da me odmah razumeš.Molim te imaj stprljenja.Da bi se dve osobe srele I odgonetnula jedna drugu potrebni su dani,meseci,godine…
Ja ću tebe upoznati preko topline koja zrači iz tvojih ruku,naručja,glasa.Preko tebe ću upoznati svet.Zato nemoj ćutati dok mi isto toliko koliko I hrana koju mi budes davala,čista poseljina,provetrena soba!
Prvih meseci biceš ceo moj svet.Ako me uzmeš u narucje da bi me podojila čini to toplo i prisno.Nemoj biti nestrpljiva.Nekim bebama potrebno je desetak minuta da utole glad,drugima mnogo,mnogo više.Upoznaj moj ritam.Kratak predah na tvojim grudima znači mi mnogo kao I mleko koje mi daješ.Ako me hraniš na kašicu.Nemoj mi je davati kroz ogradu kreveta.Mozda je tako jednostavnije I brže ali meni je potrebna baš ti –toplina koja zrači iz tvog narucja.
Kad dodjemo kući,tih prvih dana biće puno ljudi kod nas.Naročito žena,koja oko beba znaju više.Ali bez obzira na to dopusti muskarcu koji mi je otac da bude pored mene.Mozda je on nespretniji u povijanju od drugih,ali,veruj mi to mi neće smetati.Mnogo je vaznije da mi moj otac upozna tih prvih dana I da svi zajedno što pre postanemo porodica.
Ako me kod kuce čeka jos jedno malo bice,to naravno komplikuje stvari.Naročito tebi koja ćeš morati da se boriš sa njegovom ljubomorom,nezadovoljstvom,besom.Ljubomora je teško iskustvo,a ne moze se razrešiti preko noci.Potrudi se da brigu oko mene podeliš sa tim malim bicem.Poslove oko mene radite zajedno.Biće to sporije,iscrpljujuce za tebe,ali to je jedini nacin da nas pribliziš jedno drugom I omogućiš da se prihvatimo I zavolimo.
Biće tu mnogo preoblema.Niko nikada nije učio kako da bude dobar I uspešan roditelj.A to je nešto sto svako zeli.Prvi korak u tom učenju je tvoja spremnost da me čuješ,upoznaš I prihvatiš. Vidi ceo post...

Torbe

Pripremile Ivana Jović i Milica Đaković


Neizostavni deo imidža svake žene je tašna. Velika, mala, od kože ili platna, bez ukrasa ili sa gomilom šljokica, tašna otkriva karakter žene koja je nosi i doprinosi da celokupan autfit izgleda drugačije.
Međutim, malo je poznato kada su tašne postale nezaobilazni deo asesoara. Prva torbica rođena je krajem 18. veka, kao rezultat preke potrebe pripadnica lepšeg pola da negde spakuju neophodne sitnice. Dotad, dame su stvarčice poput parfema i maramica, nosile u džepovima haljina. Prva torbica imala je dugačku dršku i dopirala je čak do koljena. Bila je napravljena od brokata, i u skladu sa bojom haljine.
Prva fabrički proizvedena tašna pojavila se na tržištu 1892. godine. Lansirao ju je čuveni francuski proizvođač putnih kofera „Ermes”, njegova torba namenjena damama imala je visoko našivene ručke i koristila je za odlaganje neophodnih stvari prilikom odlaska na jahanje! U to vreme, naime, dame su upražnjavale konjički sport, i muku su mučile gde će spakovati konjičke čizme i sedla.
Prva ručna torba, nešto ženstvenijih linija, pojavila se 1910. godine. Izradio ju je Luj Viton, i to od prave kože, što je izazvalo pravu revoluciju među ženama. Shvativši da tašna može da postane modni detalj, draguljari poput Bušerona, Van Klifa, Erplija i planetarno čuvenog Kartijea poigrali su se dizajniranjem, pa su ponudili tržištu dragocene tašnice od plemenitih metala. No, kako su ove tašne (koje su najviše podsećale na današnje tabaker) bile veoma skupe, Emij Ermes je opet „ušao u trku", otišavši na službeni put u Kanadu 1923. godine oktrio je koliko su praktični rajfišluši na vojničkoj tobri, pa je lansirao svoj čuveni model „bugati”. Ovakve tašne uspele su da se održe na tržištu gotovo čitav vek, a danas ih proizvode mnoge poznate modne kuće.
Klasične tašne, kakve se danas nalaze u prodaji, nastale su tridesetih godina prošlog veka. Tada je, da podsjetimo, u Americi počela era „zlatnog doba Holivuda”, pa su glumice vapile za predmetom u koji će moći da spakuju kozmetiku i parfeme. Naravno, posle lansiranja prvih tašnica klasičnog oblika, dizajneri su otišli korak dalje u ispitivanju tržišta i napravili tašne u obliku saksija za cvijeće, loptice za bejzbol, školjke... Vrh u dizajniranju postigao je Čarls Arpls, koji je inspirisan pomodarkom Florens Džej Guld 1933. napravio ručnu tašnu ukrašenu dragim kamenjem i biserima.
Tašne za kupovinu nastale su u vreme Drugog svetskog rata. Sveopšta kriza „najurila” je modu iz dizajniranja tašni, pa su tako nastale torbe za kupovinu, koje su takođe uspele da odole „zubu vremena” i da opstanu na tržištu.
Modna kreatorka Koko Šanel najzaslužnija je što je tašna na velika vrata ponovo ušla u modu. Ona je, naime, pedesetih godina prošlog veka osmislila tašnu sa lančićem od žutog metala i postavila ovaj modni detalj tamo gde je smatrala da mu je mesto – na vrh lestvice elegancije. Malene tašne od boks kože s ponosom su nosile filmske dive Odri Hepbern, Sofija Loren i Elizabet Tejlor, propagirajući glamur, šik i ženstvenost ne samo kroz način života, već i kroz imidž u kojem je mala crna tašna bila „alfa i omega stila”.
Pako Raban ponudio je sredinom šezdesetih godina damama mekane torbice tada su se pojavile i pačvork-varijante, kao i torbe od ćilima koje su hipici nosili s neskrivenim oduševljenjem.
Već sedamdesetih godina, kada su žene lagano ali sigurno počele da osvajaju svet biznisa, tašna je promenila svoj oblik i veličinu. Postala je nalik koferčetu, ali je ta era trajala svega jednu deceniju. Već osamdesetih godina prošlog veka tašna kao simbol elegancije vraća se na velika vrata u modu, pojavljuju se firmirani komadi sa šnalama sačinjenim od slova njihovih dizajnera. Karl Lagerfeld pušta mašti na volju i za kuću „Fendi”izrađuje prvu crnu tašnu sa širokim smeđim prugama. Kuća „Prada”1985. godine nudi tržištu željnom noviteta veliki crni ranac od najlona, i postaje predvodnik novog trenda koji je podrazumijevao izradu svih modela tašni od najrazličitijih materijala – kože, veštačke kože, platna, poliestera...
›Partneri
Šezdesetih godina tašna je dobila svog prvog „partnera” – cipele, koje su morale da budu u istoj boji kao i tašna. Istorija podsjeća da se princeza Grejs Keli pojavila na naslovnoj strani tada prestižnog magazina „Lajf” sa „Ermesovom” tašnicom, koja je gabaritno bila umanjena, ali skupa do beskonačnosti. Paralelno, „Guči” je lansirao zanimljiv model – tašnicu u obliku kapi rose, sa drškama od bambusa. Za „Gučijem” nije zaostajao ni Gaston, unuk Luja Vitona, koji je napravio revoluciju u proizvodnji tašni. Unuk slavnog kreatora proizveo je novi materijal za izradu tašni tako što je petrohemisjku supstancu pomešao sa pamukom i lanom. Zaštitni sloj dozvolio je štampanje sada već čuvenog „Lui Viton” monograma, i tada je rođena i prva kopija originalnih modela koju danas nemilice koriste proizvođači u Kini...
Neke od najpopularnijih torbi na svetu









Vidi ceo post...

Marame

Pretvorite maramu u zanimljiv ukras za vašim vratom

Već smo utvrdili modno gradivo, pa tako znamo: totalni hit ove godine biti će marame u svim oblicima i bojama.
Iako ovaj modni dodatak mnogi povezuju uz klasičan i dosadan stil, to uopšte ne mora biti pravilo.

Potrebno vam je samo malo spretnosti i vežbe i iz obično platno marame će se pretvoriti u zanimljiv ukras za vaš vrat.

Evo 5 mogućih načina vezanja klasične marame kvadratnog oblika.

1.ČVOR



Vezanje je na isti način kao što se veže kravata.
1. presavijte
maramu na pola, po dužini, zatim je stavite oko vrata tako da jedan
kraj bude duži, drugi kraći. Napravite labavi čvor na dužem kraju.
2. provucite kraći kraj kroz čvor i učvrstite

2.OMOT OKO VRATA

1. presavijte maramu tako da dobijete trougao
2. sklonite krajeve oko vrata, tako da trougao ostane s prednje strane
3. zavežite krajeve u čvor sa prednje strane

3.NABOR

1. napravite čvor u sredini marame
2. preklopite maramu u trougao (ali da čvor ostane unutra)
3. zavežite krajeve iza vrata

4.DRAPIRANO

1. presavijte maramu na pola, po dužini, i na jednom kraju napravite čvor
2. drugi kraj presavijte u nekoliko nabora (poput harmonike)
3. deo sa naborom ugurajte u čvor na drugom delu (ali samo gornji vrh nabora, donji neka slobodno pada).
4. zategnite čvor i namestite nabore da lepo padaju

5.CVET

1. presavijte maramu na pola po dužini i napravite dvostruki čvor
2. krajeve omotajte jednog oko drugog (poput pletenice sa 2 pramena)
3. prepletene krajeve omotajte kružno oko čvora
4. krajeve zakacite sa unutrašnje strane čvora tako da se ne vide

Pripremile JovanaMilošević i Ivana Glišić Vidi ceo post...

Unikat na maturi

Bliži se matursko veče, a i dalje nemaš svoju idealnu kombinaciju.. Elegantna haljina ili možda pantalonice? Štiklice ili baletanke? A, nakit? Želis da budeš elegantna, zanosna, jedinstvena? Ako je tako, onda ti možemo otkriti jednu tajnu. Ona leži u savršenstvu unikatnog nakita Nataše Ljiljanic Cvetković.
Naša fina dama, dizajnerka nakita, Nataša, nakit pravi od poludragog kamenja, swarovski kristala, cirkona, českog kristala. Nakit je njena ljubav koju rado deli sa nama:"Sa nakitom sam počela da se bavim iz ljubavi prema dragom kamenju. Svaki komad ima svoju priču i nastaje u trenutku inspiracije u želji da usrećim osobu koja će to nositi. Neki komadi se prave i po porudzbini, sve zavisi od osobe i njenih afiniteta prema odredjenoj boji i vrsti kamenja."
Inače, Nataša kaže da, pored nakita, voli slikarstvo i poeziju.
Za vise informacija o porudžbinama, cenama i nakitu uopšte, možete naći na Natašinoj fan stranici na facebook-u, UNIKATNI NAKIT NATASA, gde Vas čekaju mnogobrojne slike majstorsko izradjenog nakita.
Nosi unikatni Natašin nakit i bićes unikat na maturskoj veceri. ;) Vidi ceo post...

Frankofonija 2010

Od 8. do 10. aprila u Beogradu je održano međunarodno takmičenje učeničkih pozorišta na francuskom jeziku.Učenici Srednje škole Đura Jakšić iz Rače, čija je ekipa osvojila treće mesto ,ove godine su odneli drugu nagradu u konkurenciji 18 škola iz Srbije, Bosne I Hercegovine, Rumunije, Slovačke I Francuske sa Molijerovim komadom “Umišljeni bolesnik”.Glumačka ekipa u sastavu: Dušan Obradović, Ivana Jevremović, Jovana Jevremović, Jelena Radojković, Dejan Petrović, Sofija Karić, Ivana Stojanović, Dragana PAvličić, Mirjana Mićković I Magdalena Ribać pokazala je izvanredno poznavanje francuskog jezika i svojim glumačkim talentom zadivili publiku I međunmarodni žiri.Možda je najzanimljivije to što su srednjoškolci vežbali u skromnim školskim uslovima, u čemu im je pružala profesorka francuskog Maja Radunović.Predstavu su spremali tri nedelje uz nastavu, dok su poslednje nedelje probe imali u Kulturnom centru.Očekivali su da nosvoje prvo mesto,međutim ovim učenicima je francuski drugi strain jezik,sa samo dva časa nedeljno.Učenici su svojom izgovorom I glumom postavili standarde kvaliteta ovog takmičenja I opravdali prošlogodišnje,treće mesto.Mladi glumci,učenici druge,treće I četvrte godine zadovoljni su organizacijom takmičenja, mada im je usklađivanje proba sa časovima bilo najveći izazov.
Takmičenje su organizovali Ambasade francuske u Beogradu, Francuski kulturni centar I Udruženje profesora francuskog jezika Srbije. Vidi ceo post...

Krivi smo mi

Anđelka Kostić

Odakle da počnem? Da li od svojih osećanja, od osećanja svoje porodice, ljudi, malog jazavičara koji kuka od hladnoće, gladi, ili neuzvraćene ljubavi neke bezobrazne kučke? Da li da jednostavno ustanem sa stolice i odem da prošetam neosvetljenim sokakom bez kraja? Ne. Više tame od ove mi ne treba.
Početak je marta, već se od jutra pojavljuju prvi zraci dalekog sunca koje nismo videli mesecima, mučno se probijajuci kroz jutarnje oblake, kroz tešku maglu koja se spustila u dolini, a mene je obuzela hladnoća. Neka jeza mi lomi telo na sitne komade. Dok kucam, prsti mi trnu i sve više se hlade, uprokos peći koja izduvava veliku toplotu nadomak mog iskrivljenog tela. Kao da nemam snage više ni da ispravim ledja, kao da su preda mnom horizonti zatvoreni.
Tek mi je osamnaesta, a pričam o zatvorenim horizontima. Možda je to uticaj starijih, očajnih, onih koji kao da žive od danas do sutra, kao da se uspinju nekoliko stepenika, a zatim beznadežno padnu na dno, i opet tako. Bezbroj ih je. Mnogo više nego onih koji se nadaju da će sutra, uprkos vremenskoj prognozi koja najavljuje kišu, ogrejati sunce. Malo je lica koja nasmejana očekuju prvi cvrkut ptica i gnezdo lasta ispod strehe. Dokle?!
Rođena sam u ono vreme kada su se ljudi u redovima za hleb tukli za svaku mrvicu, za flašu zejtina i grumen sećera. Od tada je prošlo skoro dve decenije, a ništa se nije promenilo. Grešim. Bilo je rata, krvi, ubistava, pljački, razbojništva i opet smo tu - na istom mestu gde smo bili i tada, na početku poslednje decenije dvadesetog veka. Pitam se ponekad da li u meni to treba da izaziva očaj, patnju, ili da se nadam najboljem? Da se nadam danima sreće, mira, sloge, ljubavi? Gde leži odgovor? Skriven je među stotinama, ili hiljadama lica koja taje to u dubini svoje napaćene duše.
Ne sećam se, i srećna sam zbog toga, lakše mi je...

photo by : blooddropcookies at deviantART


, ali gledala sam kako su ljudi štrajkovali, bunili se, tukli se za dobro svoje dece, a sad, ista ta deca zbog koje se ratovalo ponavljaju to zbog svojih potomaka i opet tako. Gde je tu nada?
Gledam napred. Šest dana u nedelji vidim bolju budućnost, a onda dođe i sedmi kada osećam da više ne mogu da se borim. Kada želim da vrištim i udaram glavom, kada gubim nadu. Ko je dozvolio to? Ko je dozvolio da najmlađi, oni na kojima, kako kažu, svet ostaje, vide samo tamu? Ko je dozvolio da vidimo samo krvavu prošlost u budućim danima?! I da li uopšte treba tražiti krivca?! Krivi smo mi.
Krivi smo što smo dozvolili da neko upravlja našim životima, da decenijama kaskamo u mestu i samo sanjamo o boljem. Svako od nas je svestan situacije u kojoj se nalazimo. Svako od nas zna šta treba uraditi, kako se ponašati, gde je greška, a gde pun pogodak. Znamo i koja muzika je dobra, i koji film, i da ne treba gledati neki tamo kanal ispunjen ljudima i dešavanjima koji čine ruglo ove, davno propale, države, i da su igre na sreću nameštene samo da bi nadležni uzimali novac, a mi propadali. Iako sve znamo, ne borimo se protiv toga i prepuštamo se jačima.
Pala sam ovde, u ovaj život sa zvezdanih visina. Neočekivano, iznenada. Samo kada bih dole pogledala videla bih ovo što vidim sad. Danas gledam jedino gore. Vratiću se tamo. Tamo gde pripadam ja, gde pripadamo mi. U bolji život.

Vidi ceo post...

Uskršnja jaja // Wikipedia Kutak - deo drugi

Pripremile Ivana Jović, Jovana Milošević i Ivana Glišić

Bojenje

Tehnika bojenja je starija od tehnike šaranja jaja. Smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti. Naime, to su mogle da budu samo „ritualno čiste“ osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke. jaja koja se koriste su najčešće kokošija. Postoji verovanje da boju bolje primaju ona jaja čija je ljuska tamnija, ali i ona koje snese crna kokoška ili kokoška tamnije boje perja. Ponekad se pre bojenja vrši priprema kako bi se boja bolje primila. To je podrazumevalo pranje jaja u mlakoj ili slanoj vodi, potapanje u raso ili rastvor stipse ili čak određene magijske radnje. Nakon bojenja, još vruća jaja se brišu vunenom krpom natopljenom zejtinom ili kožicom od slanine kako bi dobila sjaj.

Crvena jaja

Najčešća jednobojna jaja su crvena, a u nekim krajevima i jedina. Među najstarijim korišćenim sirovinama za dobijanje crvene bio je broć i pominje se još u 16. veku. Kasnije, broć je zamenio varzil koji je uvožen iz Brazilije i anilinske boje. U nedostatku ovih boja, korišćene su biljke iz okruženja ili njihovi delovi, kao što su ruj i metvica ili kora od šljive ili trešnje. Važnost crvene boje je posledica njene povezanosti sa bojom (Hristove) krvi...


Postoji običaj da se prvo jaje boji crveno. Ovo jaje se i čuva do sledećeg Uskrsa i naziva se „čuvarkuća“, „čuvadar“, „stražar“, „krstaš“ i sl. U skladu sa nazivima, ovom jajetu se pripisuju magijske moći i smatra se da je veliko zlo po ukućane ukoliko ono pukne. U Srbiji je takođe loše obojeno jaje značilo rđav znak i verovalo se da se bojenje jaja moglo ureći. Zato su se žene trudile da ih ne vide dok boje. Ukoliko bi tokom te radnje neko bio prisutan, one bi raznim pričama o nečem crvenom pokušale da tom nekom odvrate pažnju, ali i da utiču da jaja budu crvena kao to nešto što pominju u priči. Da bi jaja bila crvenija, ponekad su poklapale šerpu crvenim poklopcem.

Žuta jaja

Posle crvenih, žuta boja se najčešće koristi za jednobojna jaja. Ova boja se lako dobija iz pojedinih biljnih organa mlečike, lukovine, kukureka i koprive

Mrka jaja

Mrka boja se mogla dobiti ili iz biljaka ili se koristila čađ razmućena u vodi. Kao sirovina se koristila orahovina ili kora od cera.

Zelena boja

U nekim krajevima zelena je omiljena boja koja se koristi za farbanje jaja jer simboliše prirodu. Najčešće sirovine su bile semena koprive i koren patlidžana.
Plava boja

Plava boja se dobijala iz cveta presličice i kore od smrdljike.

Crna jaja

Jaja farbana u crno su retka i kao jednobojna se sreću u porodicama koje su u žalosti, mada to nije pravilo. Crno se koristi i u kombinaciji sa drugim bojama. Kao sirovine za crnu koristile su se kora od hrasta ili oraha, na primer ili čađ.

FARBAJ I TI! :)

SASTOJCI

30 jaja
1 kesica crvene farbe za jaja
1 kesica plave farbe za jaja
1 kesica ljubicaste farbe za jaja
1 kesica zelene farbe za jaja
1 kesica zute farbe za jaja
friteza za przenje krompirica, metalni djevdjir ili velika metalna cedeljka

NACIN PRIPREME

Tvrdo skuvana jaja ocedite od vode. U odgovarajucu siru posudu nalijte malo vode, tako da popuni dno (oko 2 prsta). Zatim u tu serpu stavite odgovarajucu fritezu, cediljku, djevdjir ili resetku. U nju poredjajte skuvana jaja, tako da budu iznad vode u serpi. Preko jaja neravnomerno pospite farbe u prahu iz kesica, pa sve dobro zatvorite nekom krpom, najbolje dvema krpama, tako da jaja nemaju vazduha i da mogu da se farbaju samo u pari. Kuvajte ih tako na umerenoj ili jacoj vatri desetak minuta i dobicete neverovatna sarena jaja. Ohladjena jaja premazite uljem da bi dobila visok sjaj.

Vidi ceo post...

Uskršnja jaja // Wikipedia Kutak - deo prvi

Tekst pripremile Ivana Jović, Jovana Milošević i Ivana Glišić



Uskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine „Uskrsa“. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje (Strasne nedelje), najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak. U zapadnim zemljama bojenje kokošijih jaja već zastareva i sve više se koriste jaja od čokolade ili se plastična jaja napune bombonama. Ta jaja se često skrivaju; navodno ih sakriva Uskršnji zeka i deca će ih pronaći tek na Uskršnje jutro. Takođe, ona se stavljaju u korpu napunjenu pravom ili veštačkom slamom tako da nalikuje na ptičje gnezdo.

Mitovi i legende

Mitovi i legende
U svim delovima sveta jaje je od davnih vremena bilo poznato kao simbol izvora života; to je odredilo njegovu ulogu u religiji, kultu i magiji. Mit o nastanku sveta iz jajeta je postojao kod Feničana, Vavilonaca, Egipćanima, Keltima i mnogim drugim narodima. U kineskim predanjima na primer, haos je imao oblik jajeta. Kada se to jaje otvorilo, od teških elemenata nastala je Zemlja, a od lakih i čistih - nebo. Kao simbol života, jaje je služilo i kao sredstvo pomoću koga se život stvarao, čuvao i održavao i ta njegova uloga se sreće u narodnoj tradiciji Srba. Tako se recimo porodilji jaje stavljalo u nedra i provlačilo kroz odeću, jer se verovalo da će joj to olakšati porođaj (jednako lako kao što kokoška snese jaje). Osim na plodnost ljudi, jaje je uticalo i na plodnost useva i stoke.



Da bi poboljšali useve, ljudi su razbijali jaje o glavu vola koji je upregnut sa desne strane ili su ga zakopavali u prvu brazdu. Da bi, pak, poboljšali plodnost stoke ili bi jaje razbijali o glavu poslednje pomužene ovce ili ga zakopavali u mravinjak, a potom bi da davali stoci zajedno sa mekinjama, kako bi se razmnožavala kao mravi. Jaje bi dobijalo još veću „snagu“ time što bi bilo bojeno u crveno, jer se verovalo da je to boja koja znači život (jer je i krv crvena).
Hrišćanstvo je preuzelo simboliku jajeta relativno kasno; bojena jaja se pominju tek u 12. veku, a u Srbiji još kasnije - u 16. Međutim, narodna predanja, koja su brojna i međusobno različita, početak bojenja jaja vezuju ipak za Hristovo uskrsnuće. Po jednoj priči koja je poznata u Crnoj Gori, stražari koji su čuvali Hristov grob su jeli pečenu kokošku. Jedan od njih je iskazao bojazan da će Hrist oživeti, ali mu je drugi uzvratio da će se to desiti kada kokoška koju su ispekli poleti i snese crveno jaje. Upravo se to i desilo, a Hrist je raširenih krila poleteo ka nebu. Prema jednom predanju, bojenje jaja počinje još od Hristovog razapinjanja. Kada su ga vodili da ga razapnu, okupljena svetina je na njega bacala kamenje, ali se ono pretvaralo u obojena jaja.
Istorija
Antički persijanci su bojili jaja za njihov praznik koji je obeležavao početak nove godine, a praznovao se u vreme prolećne ravno dnevnice. Ovaj praznik postoji najmanje 2.500 godina. Kipovi u Persepolju prikazuju ljude koji su nosili obojena jaja kralju.




Vidi ceo post...