Uskršnja jaja // Wikipedia Kutak - deo drugi

Pripremile Ivana Jović, Jovana Milošević i Ivana Glišić

Bojenje

Tehnika bojenja je starija od tehnike šaranja jaja. Smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti. Naime, to su mogle da budu samo „ritualno čiste“ osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke. jaja koja se koriste su najčešće kokošija. Postoji verovanje da boju bolje primaju ona jaja čija je ljuska tamnija, ali i ona koje snese crna kokoška ili kokoška tamnije boje perja. Ponekad se pre bojenja vrši priprema kako bi se boja bolje primila. To je podrazumevalo pranje jaja u mlakoj ili slanoj vodi, potapanje u raso ili rastvor stipse ili čak određene magijske radnje. Nakon bojenja, još vruća jaja se brišu vunenom krpom natopljenom zejtinom ili kožicom od slanine kako bi dobila sjaj.

Crvena jaja

Najčešća jednobojna jaja su crvena, a u nekim krajevima i jedina. Među najstarijim korišćenim sirovinama za dobijanje crvene bio je broć i pominje se još u 16. veku. Kasnije, broć je zamenio varzil koji je uvožen iz Brazilije i anilinske boje. U nedostatku ovih boja, korišćene su biljke iz okruženja ili njihovi delovi, kao što su ruj i metvica ili kora od šljive ili trešnje. Važnost crvene boje je posledica njene povezanosti sa bojom (Hristove) krvi...


Postoji običaj da se prvo jaje boji crveno. Ovo jaje se i čuva do sledećeg Uskrsa i naziva se „čuvarkuća“, „čuvadar“, „stražar“, „krstaš“ i sl. U skladu sa nazivima, ovom jajetu se pripisuju magijske moći i smatra se da je veliko zlo po ukućane ukoliko ono pukne. U Srbiji je takođe loše obojeno jaje značilo rđav znak i verovalo se da se bojenje jaja moglo ureći. Zato su se žene trudile da ih ne vide dok boje. Ukoliko bi tokom te radnje neko bio prisutan, one bi raznim pričama o nečem crvenom pokušale da tom nekom odvrate pažnju, ali i da utiču da jaja budu crvena kao to nešto što pominju u priči. Da bi jaja bila crvenija, ponekad su poklapale šerpu crvenim poklopcem.

Žuta jaja

Posle crvenih, žuta boja se najčešće koristi za jednobojna jaja. Ova boja se lako dobija iz pojedinih biljnih organa mlečike, lukovine, kukureka i koprive

Mrka jaja

Mrka boja se mogla dobiti ili iz biljaka ili se koristila čađ razmućena u vodi. Kao sirovina se koristila orahovina ili kora od cera.

Zelena boja

U nekim krajevima zelena je omiljena boja koja se koristi za farbanje jaja jer simboliše prirodu. Najčešće sirovine su bile semena koprive i koren patlidžana.
Plava boja

Plava boja se dobijala iz cveta presličice i kore od smrdljike.

Crna jaja

Jaja farbana u crno su retka i kao jednobojna se sreću u porodicama koje su u žalosti, mada to nije pravilo. Crno se koristi i u kombinaciji sa drugim bojama. Kao sirovine za crnu koristile su se kora od hrasta ili oraha, na primer ili čađ.

FARBAJ I TI! :)

SASTOJCI

30 jaja
1 kesica crvene farbe za jaja
1 kesica plave farbe za jaja
1 kesica ljubicaste farbe za jaja
1 kesica zelene farbe za jaja
1 kesica zute farbe za jaja
friteza za przenje krompirica, metalni djevdjir ili velika metalna cedeljka

NACIN PRIPREME

Tvrdo skuvana jaja ocedite od vode. U odgovarajucu siru posudu nalijte malo vode, tako da popuni dno (oko 2 prsta). Zatim u tu serpu stavite odgovarajucu fritezu, cediljku, djevdjir ili resetku. U nju poredjajte skuvana jaja, tako da budu iznad vode u serpi. Preko jaja neravnomerno pospite farbe u prahu iz kesica, pa sve dobro zatvorite nekom krpom, najbolje dvema krpama, tako da jaja nemaju vazduha i da mogu da se farbaju samo u pari. Kuvajte ih tako na umerenoj ili jacoj vatri desetak minuta i dobicete neverovatna sarena jaja. Ohladjena jaja premazite uljem da bi dobila visok sjaj.